Antikvarijat, knjige, gramofonske ploče, udžbenici, polovne knjige

Opis:

Neki dan na braće Oreški spazim igrača kako se ganja na poniju, u gardističkom skafanderu pruža otpor susnježici. Pogledam malo bolje i nemrem verovat! Ne seri da je to Žmarac?!
“Žmarac, di si buraz?”
“Vajt? Sereš! Kaj si ti živ? Si mi dobar?”
“Ma mrak, čovječe, nikad bolje, ne? Ti, brodarac?”
“Ma da, ganjam neku lovu, vidiš da sam sa bolidom. Kaj sam to čuo za tebe buraz, da si zapalio u komunu, da briješ sa onima kaj se moliju po cele dane. Kaj ti je, kaj si prolupao?”
“Ma ne, burke, velim ti: Bolji nego ikad, ne zaboravljam nikad, hehe. A ti, si još u igri?”
“Kaj ti je, pa nisam lajbek.”
“Pa zakaj onda tak očajnički ganjaš lovu?”
“Ma joj, ne pitaj. Popušio sam mobitel gore u Pinti jučer. I sada me frajer lakira da mu dam 4 glave, i rado će mi ga vratiti, ne? Bajdvej, možeš mi ti utrčati?”
“Isto sam ti kratak, majstore. Znaš ono, žena, kikać…”
“Nemoj me lakirat da si se oženio?!”
“Koja bi me htjela ovako grbavoga, misliš, ha? Haha! Ma ja sam ti totalka zabrijao na ovu clean spiku, čak sam i nekakvu knjigu sklepao iz svega toga.”
“Kaj o đankanju?”
“I to, a i kako sam se skinuo, i bla bla, ne? Ono, u cijeloj toj izolaciji bio sam ti osuđen na sebe i totalno sam se prokužio u nutrini. I tko sam i kaj sam, i kam to sve vodi, i tak, ne? Jednostavno, želim to dati drugima. Mislim da se jedan skine, ili bar poželi skinuti kad to pročita, knjiga je uspjela, ako me kužiš. A i nekako ti osjećam da sam to dužan dečkima koji su mi pomogli, osobito ovima kaj su se profurali nakon komune i umrli.”
“Ovo je žešća spika, moram to pročitat! Daj mi broj moba, da te cimnem.”
I izvadi mobitel, onaj koji je izgubio u Pinti. Možda se on prvi skine.”