Opis:

Beogradski pisac i slikar Momo Kapor (Sarajevo 1937), poznat je čitateljskoj publici kao autor tridesetak knjiga – romana, kratkih priča, putopisa i umetničkih monografija, kao i približno istog broja djela izvedenih u kazalištima, na radiju i televiziji. Njegove knjige nalaze se godinama na listi bestselera. Kritičari i teoretičari književnosti, smatraju ga jednim od rodonačelnika džins-proze kod nas, ističući njegovo majstorstvo u vladanju kratkim literarnim formama.

Iz teksta:
“Bilo je tako lepo s glavom na stolu, tako bezbedno… Razlivena pivska pena po mermeru caklila se pred njegovim očima kao zapenjena paučina. Male bolne scene nadimale su se i rasprskavale poput mehurova od sapunice. Puf! Paf! Nema više. Nečija dlakava ruka obrisa sto. Promeškolji se i zamisli da je čuveni pevač u bašti hotela “Evrope”.

Lina Koen je sedela sa svojim udvaračima – a on sam i potpuno u crnom (crna košulja, crne pantalone, crne cipele, sve crno sem srebrne kopče na kaišu) silazili sa podijuma među stolove, vitak i ukleto bledi princ, kome ne ostaje još dugo da živi – to, naravno, svi znaju – prate ga pogledi puni divljenja i sažaljenja dok peva u mikrofon “Džoni gitar”…. Lina zna da ne može da bude s njim, a opet, vidi koliko ga drugi vole i žele, koliko je sam i koliko pati…
– Hej, gdje stanuješ? – urla mu žena u uho. – Gdje da te odvedemo? Ne možeš ovdje ostati… Zatvaraju!

Samo se smešio i umirao, umirao…”