Opis:

”Kome nije do uživanja? Sa ovim naivnim pitanjem mogli bismo da krenemo u jednu epohalnu anketu za koju sam ubeđen da bi se vrlo brzo pretvorila u pravi fijasko. (Mislim, fijasko od iskrenosti.) Posled-njih stotinak godina, a naročito najsvežijih pedesetak, u ljude je usađen takav otpor da priznaju da vole da uživaju i da budu ispunjeni zadovoljstvom da je i najbedniji i najprimitivniji ljudski stvor svestan da nije lepo javno izražavati želju za zadovoljstvom. Malo ko se, naime, usuđuje da pokaže radost življenja kao nešto u čemu uživa. Kao da su radost i uživanje postali grozne manifestacije nečeg najgoreg, i najnižeg, što se razvilo u ljudskom karakteru. Ima u tome i strepnje i ubedenosti da je čovek predodređen da pati i da se muči.”