Opis:

Ovaj roman Viktora Jerofejeva možda je prekretnica za ono što će nam od ovog autora ubuduće stizati.

Knjiga koja ispoveda (auto)biografiju jedne porodice, sa prezimenom onoga koji ju je i napisao. I koliko god već moto romana pokušavao da roman udalji od faktografije, taj jednostavni i izvrsni moto nije tačan! No, pripišimo ga post-postmoderni.

Paralelna priča o sopstvenom ocu i ocu nacije (Staljinu) istorija je Sovjetskog Saveza, diplomatije, Istoka i Zapada. Ovde je simbolično oceubistvo jednako prirodnoj smrti Vođe. Otac je gospodin diplomata, po definiciji, ipak, poslušnik režima. Sin je opozicionar, on uništava očevu karijeru, ali i biva hrabar da ne pristavši na ponudu vlasti na izgnanstvo, paradoksalno, „izbavi“ obojicu.

Bio to dug Jerofejeva ocu ili ne, Dobri Staljin je, u svemu, izvrsna književna tvorevina, i svojevrsna studija o roditeljstvu („Mogu li se roditelji smatrati ljudima?“ pita se autor.)

I u ovom je romanu Jerofejev, možda samo manje eksplicitno, drski provokator, ali je i suptilni psihoanalitičar koji je uveliko prebegao u literaturu. Ukratko – manje razračunavanja a više nadoknađivanja. Naročito u emocijama.

V. Bajac