Opis:

Marx kritizira ”Pruske državne novine”, dapače ismijava ih, zbog slobode štampe.
Pruske državne novine opravdavaju cenzuru, tvrdeći da ne postoji ništa što se ne smije
pisati, nego ono što ostaje cenzurirano jest ono o čemu se nema sposobnosti pisati
– na taj ulizivački način ”Pruske državne novine” prate raspravu o slobodi tiska u
pokrajinskom parlamentu. A parlament je, tvrdi Marx, ubibože (pa i liberalna opozicija):
tvrdi se da je ”cenzura manje zlo od bezakonja štampe”; oni žele narediti istinu, žele nešto
što je apsurdno. Tvrde da je razvoj Njemačke dobro tekao i dosad (dok je bilo cenzure);
ali Marx kaže da razvoj Njemačke nije zbog cenzure, nego usprkos cenzuri
– cenzura nikad nije pomogla, nego je dapače odmogla (bilo kakvom duhovnom razvoju)
– raskrinkava bijedne argumente govornika iz parlamenta (konzervativaca). Osporavanje
slobode tiska u ovom slučaju je osporavanje ljudske slobode. U parlamentu se
raspravljalo o tome treba li dozvoliti iznošenje parlamentarnih rasprava u javnost bez
cenzure? Ako je parlament zastupništvo naroda, onda narod ima pravo znati sve što
se tamo događa, inače to nije nikakvo zastupništvo!