Opis:

Viktora Žmegača naša kulturna javnost poznaje ponajprije po kapitalnim knjigama, velikog opsega, zasnovanima na golemoj općekulturnoj erudiciji i znanstvenoj akribiji. U ovoj knjizi Žmegač pokazuje i svoje drugo lice: umijeće da govori u kratkoj esejističkoj formi, često na rubu beletrističkog, autobiografskog i feljtonističkog stila.

Povijesne uzore ovoj zbirci kratkih zapisa mogli bismo naći u sličnim knjigama Benjamina, Adorna i Valéryja; taj tip naizgled nepretencioznih eseja pisali su i semiotičari Barthes i Eco.

Na sažet i poentiran način Žmegač gaji diskurs kojemu najbolje pristaje naziv „sintetična proza“. On prepleće različite tipove diskursa: kulturološko razmatranje, memoarsko pripovijedanje, aktualistički zapis o društvenim i kulturnim težištima suvremenog razdoblja. To je sintetička proza u tom smislu što je zasnovana na jakim kontrastima između filozofske teksture i „otkvačenih“ zapisa koji prizivlju atmosferu tramvajskih vožnji.

Predodžbu naravi knjige nude naslovi pojedinih zapisa, koje treba shvatiti ironijski: „Celuloidni moral“, „Starenje junaka“, „Tradicija, sladoled i suze“, „Dijalektika tehnologije“, „Samson kod frizera“, „Nadrealisti i kravate“, „Diskretni šarm futurologije“, „Što bi rekao Baudelaire?“, „Bumo se seksali“, „Paskalov poučak“, „Kazalište života“, „Oskar Wilde na motoru“, „Geometrija i povijest“, „Boris Godunov i KGB“ i dr.